VII Medjunarodna izložba “Umetnost u minijaturi”

Minijatura “Antikythera” (dimenzija 7,5 x 10cm) autorski je rad kojim ću se predstaviti publici na medjunarodnoj izložbi “Umetnost u minijaturi MajdanArt 2016. “

Centar za kulturu Majdanpek danas 10.septembra 2016 godine, u velikoj sali, sa početkom u 19h priredjuje svečano otvaranje VII Medjunarodne izložbe “Umetnost u minijaturi MajdanArt 2016.” Poštovaoci minijature će ovu izložbu u Majdanpeku moći da pogledaju do 23.septembra 2016 godine. Potom se ova lepa postavka minijatura seli u Beograd gde će publika imati priliku da je pogleda od 15.oktobra – 5.novembra 2016 godine u Muzeju primenjene umetnosti.

Kao i predhodnih godina imam čast da sam jedan od učesnika ove divne manifestacije. Ukoliko budete imali vremena svratite da obogatite dušu.

Sve najbolje,

Kristina Kecman, rodjena Lalicki.

Save

Dugmence radove možete pogledati i na mojoj Facebook stranici DUGMENCE, kao i u Dugmence Picasa Web Albumima.

September 10, 2016 Tags: 7.5cm x 10cm, Art, Belgrade, beograd, Centar za kulturu Majdanpek, Centar za kulturu Majdanprek, dugmence, exibition, izlozba, Kecman, Kristina, Lalicki, MajdanArt, Majdanpek, medjunarodna, miniature art, minijatura, Muzej primenjene umetnosti Beograd, Serbia, Srbija, Umetnost u minijaturi, VII Medjunarodna izlozba Umetnost u minijaturi MajdanArt 2016 Posted in: PREsS, VesTI No Comments

Sretno nam proleće 2016.godine

“Ništa živ čovjek ne može izgubiti što mu jedno proljeće ne bi moglo povratiti, niti može biti čovjek trajno nesrećan, dok Bog daje da se duša liječi zaboravom i zemlja obnavlja proljećem”.
Ivo Andrić.

Postojimo – budimo srećni.

Ljubim Vas,
Vaša Kristina.

Sretno proleće – Kristina Kecman

Dugmence radove možete pogledati i na mojoj Facebook stranici DUGMENCE, kao i u Dugmence Picasa Web Albumima.

March 20, 2016 Tags: 2016, boje, colors, cvetovi, dugmence, forever, green, Kecman, Kristina, Lalicki, ljubav, Love, march, mart, mart 2016, moje prolece, prolece, pupoljci, radost, Spring, Spring time, sreca, trava, zauvek, zeleno Posted in: VesTI No Comments

San – pačvork prekrivač za moje sve

Kažu da kada sanjate dovoljno dugo svi snovi postanu stvarnost…Nikada ( to označava život pre dolaska našeg sina na svet 😀 ) nisam mogla da shvatim da li ja moj život sanjam ili snove živim…ali od kada smo moj Bogdan i ja dobili našeg sina Momira sanjam budna. I to je nešto najlepše na svetu, zaista.

Osim velike želje da našem sinu Momi napravim pačvork prekrivač…čim to vreme dopusti…smatrala sam, obzirom na neke stvari koje sam do sada uradila, da je to i red.
Pačvork prekrivač “San” je svedenih tonova, uglavnom nežne nebo plave boje, sivkaste i bele boje. Tu, osim posvete koja je uradjena mašinskim vezom, postoji još nekoliko simboličnih zakrpica uradjenih takodje mašinski a pojedinih i rukom.

Dimenzije ovog, naravno, unikatnog prekrivača su oko 90cm X 130cm. Isti je napunjen koflinom te troslojno štepan kako tehnika nalaže. Volim da sam uradila ovaj prekrivač i radujem se da fotografije istog podelim sa Vama. U sred slikanja tu se našla i naša maca Čičak…te nisam propustila da i to ovekovečim.

Sve najbolje
Vaša Kristina

Detalj pa?vork prekriva?a "San" u toku njegove izrade

Detalj pačvork prekrivača “San” u toku njegove izrade

Detalj pačvork prekrivača “San”

Detalj mašinskog veza na pa?vork prekriva?u "San"

Detalj mašinskog veza na pačvork prekrivaču “San”

Pačvork prekrivač “San” detalj

Pačvork prekrivač “San” detalj veza i rukom šivenih zakrpica

Naša ljubimica Čičak koja se pojavila da i nju fotografišem

Pačvork prekrivač “San”

Pačvork prekrivač “San” detalj

Pačvork prekrivač “San” detalj posvete

Dugmence radove možete pogledati i na mojoj Facebook stranici DUGMENCE, kao i u Dugmence Picasa Web Albumima.

January 17, 2016 Tags: 2016, belo, dream, gift, Kristina Kecman, ljubav, Love, ma?ka, Moma, Momir, Momir Kecman, pacvork, pamuk, patchwork, plavo, prekrivac, prekrivac za decu, sivo, unikat, unique, vez Posted in: RADOVI, RADoVi ( nEdostupni), VesTI No Comments

SREĆNA NOVA 2016.GODINA

Dragi prijatelji,

Neka spokoj bude ono što će krasiti naša bića čitave 2016.godine koja je pred nama. Radujmo se i čudesnoj magli i prolećnom danu jednako. Imajmo snage za sve borbe koje nam život nametne. Naučimo u svakom danu nešto novo. Radujmo se što smo ovde. Što nam je data prilika da dišemo. Da zagrlimo. Da volimo. Da postojimo. Budite srećniji makar zericu više nego prošle godine i to je već divno. Uradite što više dobrih stvari, bez računa i bez priče o tome.

Svima šaljem topli zagrljaj i osmeh

Vaša Kristina

Kolaž čestitka “Zauvek”

Dugmence radove možete pogledati i na mojoj Facebook stranici DUGMENCE, kao i u Dugmence Picasa Web Albumima.

January 1, 2016 Tags: 1.januar, 2016, cestitka, dugmence, forever, Greetings, Happy New Year, Kecman, kolaž, Kristina, Lalicki, Sretna Nova 2016.godina, zauvek Posted in: VesTI No Comments

Galerija Vladislav Lalicki

Svakome je u životu nešto dato. Neko je rodjen da bude jako pametan a neko da bude lep, neko da divno peva…a neko da divno kuva. Pojave se ponekada i savršeni umetnici… Ima onih koji se snalaze sa programiranjem i kompjuterima a ima i onih koji su rodjeni za više stvari istovremeno i rade ih dosta pristojno. Takvih je i ponajviše i spadaju u prosek. Isto je i sa ljubavlju. Nekima čitav život prodje u ne-ljubavi i hladnoći i čudnom posmatranju onih, svakako prvih, koji ludo vole, i prosto lebde u svojim ljubavima, bilo da je reč o ljubavi brata i sestre, ljubavi muškarca i žene ili roditelja i deteta…Stranice mog života obojene su finom mešavinom ozbiljnih ljubavi, pomalo tamnijih tonova mahovine koji vuku ka ljubičastom prelivu unutrašnjosti neke školjke…a jedan od najdivnijih bisera mojih najvećih ljubavi koje su svakako trajne i van ovog..ovozemaljskog života, koji je mnogima nažalost jedino i poznat, što po osećanju što po znanju…to je moj tata Vladislav. Malo je onih koji su tatu voleli tako mnogo i trajno….a toliko bez računa kao što sam ja to činila i imam nameru i dalje. Naša ljubav je uvek zauzimala mesto u jednom posebnom trećem redu oblaka, gore…visoko…visoko…i zato sebi i dozvoljavam ovakve i ovolike slobode da o tome pišem.

Trebalo je evo, skoro mesec dana, da se emocije koliko-toliko slegnu i da nadjem nešto vremena, obzirom da imam malenog sina, pa da mogu koju reč ovde da napišem o otvaranju galerije Vladislav Lalicki u Šabačkom pozorištu. Otvaranje je bilo 1.oktobra tekuće 2015.godine i ono što je sigurno jeste da se moja duša i dalje osmehuje pri pomisli na taj dogadjaj i realnu činjenicu da je galerija zaista otvorena. Ako imate sreće kao ja…to je jedan od onih posebnih dana u životu koje zapamtite zauvek. Te večeri osećala sam se zaista posebno…kao da sam sve vreme plesala neki divan valcer sa tatom, blistavo, blistavo se radujući kao malo dete. Da doživim da sam okružena njegovim slikama…predivnim, njegovim duhom koji će mnogo češće biti sada u tim prostorima… u Šabačkom pozorištu gde je tata još kao mali dečak i shvatio da će pozorište i umetnost biti njegov dah…njegov san i njegovo sve.

Dakle, galerija Vladislava Lalickog je otvorena i prva samostalna tatina izložba u njoj, na žalost posthumna ali i na radost…jer je toliko bio zauzet tokom života da nije stizao da se bavi sopstvenim izložbama nego je radio…Izložba traje mesec dana, do 1.novembra. Uspela sam da odem u Šabac i dve nedelje posle otvaranja zvaničnog galerije i izložbe, i napravim još snimaka samih slika izloženih u galeriji, kao i divnih velikih, reklamnih panoa koji krase fasadu Šabačkog pozorišta kao najava tatine retrospektivne izložbe. Pre samog ulaska u galeriju, u ulaznom holu pozorišta Šabačkog napravili su od jedne tatine fotografije, uvećanu tatinu figuru koja je sigurno dva metra visoka…i to izgleda fantastično…kao da Vas tata dočekuje na samom ulasku u galeriju, onako…sa rukama u džepovima…mene je ta figura kad sam je ugledala potresla do krajnjih mogućih razmera uznemirenosti ali sam se brzo morala pribrati što zbog pristojnosti što zbog mog sina da ne bi ostao bez majke tako mali. Nadam se da ću još jedanput ovog vikenda, uspeti da odem u zagrljaj mome, tatinom, našem lepom Šapcu…da dodirnem te slike i pozdravim se sa njima do idućeg susreta.

Veliku zahvalnost dugujem upravniku Šabačkog pozorišta gospodinu Zoranu Karajiću što postoji galerija koja nosi ime Vladislav Lalicki. Takodje ogroman doprinos čitavoj ovoj priči je dao i gospodin Radovan Mirazović, slikar i teoretičar umetnosti. Sada postoji i lepa knjiga koja je izdata povodom otvaranja galerije koja nosi tatino ime a koju potpisuje upravo gospodin Mirazović. Od srca se zahvaljujem i gospodinu Marseniću, vajaru iz Šapca, koji je izradio bistu koja krasi galeriju Vladislava Lalickog. Iskreno se nadam, jer mislim i znam da je to moguće, da će izložba slika Vladislava Lalickog da se dogodi i u Beogradu i to u što skorije vreme.

Napravila sam mnoštvo fotografija i nekoliko kratkih filmova sa samog otvaranja galerije. Napravila sam dosta i dve nedelje posle otvaranja galerije. U skorijoj budućnosti gledaću da to sve objavim kako nalaže red a pre svega moje srce koje nepromenjeno jako kuca za mog divnog tatu Vladislava. Sada ovde prilažem postojeći materijal. Zahvaljujem se svima za odvojeno vreme da pročitaju ovaj tekst na mom pomalo utihnulom ali nikad življem sajtu.

Srdačan pozdrav

Kristina Kecman, rodjena Lalicki.