Sto se nakita tiče, i ako nisam verzirana u izradi istog, dosta čitam i gledam šta i kako ljudi rade i tu mi se dopalo po nešto. Posebno bih izdvojila, kod nas, retko vidjen, jako interesantan gothic nakit koji mozete pogledati na blogu same autorke, kao i odlične radove nakita, izradjene od srebrne gline, koji možete pogledati ovde.  Sigurno je da su najzastupljeniji bili transferi, očigledno popularni medju hobistima i kreativnim svetom koji pravi nakit, ali bilo je i izuzetnih primeraka izradjenih od polimerske gline. Kako god, najlepše od svega, što je moj utisak ( a to ne znači ništa), bilo da je reč o svetu iz branše ili o hobistima/ kreativcima koji su iskreni u svojoj želji, ovaj vikend je odisao umetnošću, blizu reke Save.

Važno je znati da uvek ima onih, koji svojim radom i rafiniranošću izraza mogu da Vas uznemire i podstaknu na razmišljanje, i obogate Vašu dušu. Sve ostale treba poštovati i uvažavati možda i više, jer i nesvesno, pomažu da postoji balans i prirodna razlika izmedju dara i  želje, kao i mogućnosti da se željeno uobliči. Želeti umetnost je jedno, moći dati je drugima je nešto potpuno drugo.

I za kraj, mog skromnog izveštaja sa ovog dešavanja, setih se drage i tačne rečenice iz filma “Kako preboleti Pikasa”, gde Pikasov asistent odgovara,  izvesnom prenapadnom novinaru, koji neprekidno zapitkuje ” Kada će se pojaviti maestro? “, sledećom replikom “Da su želje konji i prosjaci bi jahali.”

Prilažem uz ovaj tekst i nekoliko fotografija sa izložbe, u nadi da niko nece zameriti ako sebe ili svoj rad primeti na istoj, ukoliko je suprotno, molim Vas obavestite me putem e maila, kako bih odreagovala ispravno, i povukla fotografiju. Takodje molim sve da ne zloupotrebe priloženi foto materijal, kao i da poštuju bonton ponašanja na internetu, jer će u suprotnom snositi konsekvence.  Hvala Vam!!!